Sixto Alfonso Durán-Ballén Cordovez

 Sixto Alfonso Durán-Ballén Cordovez (Boston, 14 de julio de 1921 - Quito, 15 de noviembre de 2016) fue un arquitecto y político ecuatoriano, presidente de la República del Ecuador entre el 10 de agosto de 1992¹​ y el 10 de agosto de 1996.²​

Su gobierno estuvo marcado por fuertes caídas de las medidas económicas, la Guerra del Cenepa, el comienzo de la modernización del Estado, una notoria reducción de la inflación (del 60% al 24%), incremento de la reserva monetaria, apertura de diálogo con los pueblos indígenas, creación del FISE³​ (Fondo de Inversión Social de Emergencia) que brindó asistencia a centenares de comunidades pequeñas en todo el país, creación de la Asesoría Ambiental a nivel Presidencial, que sirvió para luego ser creado el Ministerio de Medio Ambiente; instauración de una Asesoría de Asuntos Indígenas, dando a su representante nivel ministerial.

Una de sus memorables frases fue «Ni un paso atrás»³​ que yo soy Sixto Durán Ballen, que expresó públicamente ante el inminente conflicto con el Perú en disputa por el territorio amazónico sobre la cuenca del río Cenepa en territorio peruano, durante el Conflicto del Cenepa en 1995. Ese mismo año, se vio forzado a pedir la renuncia de su vicepresidente, Alberto Dahik, luego de poner en peligro la estabilidad de su gobierno tras la acusación de corrupción por miembros del Partido Social Cristiano.

Biografía

Sixto Durán-Ballén Cordovez nació el 14 de julio de 1921 en la ciudad de Boston, Massachusetts, Estados Unidos de América, pero inscrito en el Consulado Ecuatoriano, por lo que recibió nacionalidad ecuatoriana. Sus padres fueron Sixto Durán-Ballén Romero y Eugenia Cordovez Cayzedo.⁴​ Sus estudios primarios los realizó en el Colegio San José La Salle en la ciudad de Guayaquil, la secundaria en el San Gabriel de Quito, y los de arquitectura en el Stevens Institute of Technology de Hoboken en New York, en la Universidad de Wisconsin-Madison y en la Universidad de Columbia, donde el 28 de enero de 1945 obtuvo el título de Arquitecto, que luego fue refrendado por la Universidad de Guayaquil en noviembre de 1947. A partir del año 1951 fue director de la Escuela de Arquitectura de la Universidad Central de Quito, cargo en el que se mantuvo hasta 1956.

Matrimonio y descendencia[editar código · editar]

El 3 de noviembre de 1945 contrajo matrimonio con Josefina Villalobos Páramo,⁵​ con quien tuvo ocho hijos:⁶​

Jorge Durán-Ballén Villalobos
Alicia Durán-Ballén Villalobos
Susana Durán-Ballén Villalobos
Cristina Durán-Ballén Villalobos
Josefina Durán-Ballén Villalobos
Sixto Durán-Ballén Villalobos
Alfredo Durán-Ballén Villalobos

Participación pública

Durante la presidencia de Galo Plaza Lasso se le encargó el proyecto de reconstrucción de la ciudad de Ambato, destruida por el terremoto del 5 de agosto de 1949. Junto a Camilo Ponce Enríquez cofundó el Partido Social Cristiano, y se convirtió en ministro de Obras Públicas del Gobierno de Ponce Enríquez. En la década de 1960 trabajó en Washington D. C. para el Banco Interamericano de Desarrollo.

Durante el auge petrolero, ocupó la alcaldía de Quito entre 1970 y 1978 por el Partido Social Cristiano, posición que le ganó popularidad por haber emprendido numerosos proyectos de obras públicas, incluyendo la construcción de los túneles que atraviesan el centro histórico de la ciudad. Cuando se instauró la dictadura de Guillermo Rodríguez Lara, por su buena gestión, lo ratificó en el cargo hasta 1978, año en el que presentó su candidatura a la presidencia para las elecciones presidenciales de 1979, por el Frente Nacional Constitucionalista, amplia alianza de derecha dirigida por el PSC, perdiendo ante Jaime Roldós Aguilera.

Fue diputado nacional en 1984 y luego pasó a ejercer la Presidencia de la Junta Nacional de la Vivienda durante la presidencia de León Febres-Cordero Ribadeneyra.7​ Se postuló a la presidencia nuevamente en las elecciones presidenciales de 1988 como candidato oficialista para suceder a Febres-Cordero, obteniendo el tercer lugar. En 1991, cuando el Partido Social Cristiano, escogió como candidato a Jaime Nebot, Durán-Ballén se desafilió del partido que creó por diferencias irreconciliables con la dirigencia, teniendo inicialmente intenciones de retirarse de la política, pero fue convencido para postularse en las elecciones de 1992, formando el Partido Unidad Republicana para auspiciar su candidatura en alianza con el Partido Conservador Ecuatoriano.

 

Camino a la presidencia

En las elecciones presidenciales de 1992, Durán-Ballén postulaba a su tercer intento presidencial, y a sus 70 años es el candidato de mayor edad que ha existido en la historia del Ecuador. Durante la campaña un periodista le preguntó si tenía la fortaleza para manejar el país a su edad, a lo que Sixto respondió con un reto de 20 flexiones de pecho que no pudo ser completado por el periodista pero sí por el candidato, que incluso hizo diez más.

El 17 de mayo, en la primera vuelta electoral, obtiene el 31,88% de los votos de los electores seguido con casi siete puntos de diferencia por Jaime Nebot, de su expartido el Partido Social Cristiano, única vez que la segunda vuelta electoral se disputa entre dos candidatos de derecha, triunfando cómodamente el 5 de julio de 1992.⁸​

Presidencia Constitucional del Ecuador (1992-1996)

Tras vencer en las elecciones, Durán-Ballén se convirtió en el mandatario más longevo de la historia ecuatoriana, contando con 71 años y 27 días a la fecha de asumir el mando. Entregó la dirección de la economía y de la modernización al vicepresidente Alberto Dahik, del Partido Conservador.

Durante su Gobierno impulsó políticas de austeridad que buscaban privatizar sectores estratégicos como telecomunicaciones, hidrocarburos y eléctrico. Inició un amplio programa de estabilización con apoyo del Fondo Monetario Internacional, lanzando una serie de leyes con el fin de reformar el sector financiero, los sectores de energía y el sector agrario. Paralelamente, comenzó un proceso de transformación del Estado con la aprobación de la Ley de Modernización como base jurídica de las privatizaciones, y la creación del Consejo Nacional de Modernización del Estado (CONAM) como ejecutor de esta ley.⁹​ Para continuar con sus reformas necesitó reformar la Constitución, convocando a una Consulta Popular en 1994, en el que se aprobaron las reformas necesarias para implantar el modelo económico.

Bajo el denominado Consenso de Washington en plena aplicación, se impusieron un conjunto de medidas económicas que integraban las políticas de ajuste estructural, las reformas estructurales del Estado, la privatización de empresas públicas, la liberalización del comercio, las amplias garantías jurídicas para las inversiones extranjeras, y la flexibilización laboral.⁹​ Renegoció la deuda externa en el marco del Plan Brady, que fracasó a los cinco años. A la vez, hubo un alza significativa de créditos del Banco Mundial quien le brindó un masivo apoyo. Solo en 1995 se comprometió cuatro préstamos en un paquete de un total de 312 millones de dólares, coordinado bajo la línea de «Reducción de la pobreza y gestión económica».⁹​

Se reformaron varias leyes, entre ellas la Ley de Hidrocarburos, que afectó al financiamiento del sector público y que permitió que la participación del Estado en los ingresos petroleros bajara del 90% al 33% en el mejor de los casos, pues había contratos donde se entregaba el 100% de los beneficios a las compañías privadas.⁹​ Otra medida que generó controversias por incidir en el abuso y sometimiento al endeudamiento público, fue la eliminación del Comité de Crédito Externo en 1995.⁹​

Por otra parte, el cumplimiento a los condicionamientos impuestos por el Banco Mundial, a más de la insistente privatización de los servicios públicos, devino en la reducción de los puestos de trabajo, la eliminación de supuestos subsidios y la rentabilidad en la gestión del Estado, lo que llevó, entre otras cosas, a eliminar la gratuidad de los servicios de educación básica y la inversión en salud pública.⁹​

Concedió un polémico bono por 190 millones de dólares, pagaderos a 10 años de plazo y sin período de gracia, a través del cual, el país compensaría al Citibank y a otros acreedores por no haber pagado intereses a raíz del débito de 80 millones de dólares realizado por dicho banco en mayo de 1989.¹⁰​

Muchos analistas concuerdan en que todas estas acciones ejecutadas bajo plan económico de Durán-Ballén, significaron la antesala a la insolvencia casi absoluta a la que llegaría el país en 1998 con una deuda externa de 16.400 millones de dólares. Para contrarrestar la creciente noción de corrupción en el Gobierno, Durán-Ballén convocó a una segunda consulta popular para permitir reformas para la modernización del estado, la cual fue rechazada en su mayoría.

Guerra del Alto Cenepa

Guerra del Cenepa

En enero de 1995, se inició un enfrentamiento entre los ejércitos de Ecuador y Perú por la disputa del territorio no delimitado en la zona del Alto Cenepa y el destacamento denominado Tiwintza, en lo que significó el último enfrentamiento bélico entre Ecuador y Perú, teniendo una tregua con un acuerdo del cese de fuego firmado el 13 de febrero de 1995 en Itamaraty, Brasil.

El 22 de febrero del mismo año volvieron las hostilidades. Después de pérdidas de soldados en ambos lados, se logró llegar a negociaciones con el apoyo de los países garantes del Protocolo de Río de Janeiro (Argentina, Brasil, Chile, y Estados Unidos). Con este apoyo, Perú y Ecuador acordaron reunirse en Brasilia para resolver los impases mutuos.

Juicio político al Vicepresidente

Uno de los momentos más controvertidos en su presidencia es la renuncia del vicepresidente Alberto Dahik, quien iba a ser destituido mediante juicio político del Congreso, quien fue acusado de cohecho, traición a la patria y responsabilizado en la disposición arbitraria y corrupta de los fondos reservados asignados a la Vicepresidencia a favor de terceros y a beneficio personal, ante lo cual, por orden de la Corte Suprema de Justicia, se ordenó su detención,¹¹​ pero Dahik presentó su renuncia y huyó del país antes de poder ser efectuada su orden de prisión. Fue elegido por el Congreso el ministro de educación, Eduardo Peña Triviño como nuevo vicepresidente.

Caso Flores y Miel

Otro caso de corrupción del gobierno fue el denominado «Flores y Miel», en el cual una nieta de Durán-Ballén¹²​ y su esposo habrían recibido créditos de casi un millón de dólares por parte de la CFN para una empresa llamada Flores y Miel, que terminó estafando a cientos de consumidores. Al revelarse el caso, la nieta del Presidente y su esposo huyeron del país en un vuelo del avión presidencial en el que también viajaba el Primer Mandatario.

Caso Restrepo

Caso Restrepo

Considerado el tercer gobierno en encubrir los aparatos represores de la Policía Nacional del Ecuador, y que impidió las manifestación que todos los miércoles realizaban Pedro Restrepo, Luz Elena Arismendi y los demás familiares de los desaparecidos en la Plaza Grande. Luego de que en la presidencia de Rodrigo Borja se conforma una comisión internacional para investigar los crímenes de Lesa humanidad cometidos por el Estado ecuatoriano, esto debido a un informe acusatorio presentado por la DAS de Colombia en la que se acusa a la Policía Nacional del Ecuador de la desaparición de los menores. Con fecha 2 de noviembre de 1991, la comisión internacional presenta el informe ante el Presidente de la República, habiendo 88 sindicados en el caso Restrepo.

Durante su gobierno en junio de 1995, la entonces Corte Suprema de Justicia dictó sentencia en el caso Restrepo. Los policías en servicio activo cabo segundo Víctor Camilo Badillo, subteniente Doris Morán, teniente Juan Sosa y teniente coronel Trajano Barrionuevo, fueron sentenciados a 16 años de prisión, en el caso del primero de ellos, y a 8 años los restantes. Fueron encontrados inocentes los coroneles Gustavo Gallegos y Gustavo Zapata. A pesar de estas sentencias, aún se discute la culpabilidad de muchos sindicados.

Ministros de Estado

Anexo:Gabinete de Sixto Durán Ballén

Vida pública tras la presidencia

Sixto Durán Ballén en 2011.

Terminada su presidencia, y como se acostumbra entre los Gobernantes del país, entregó su retrato para que sea colocado en el Salón Amarillo del Palacio de Carondelet, siendo el suyo y el de Isidro Ayora los únicos que aparecen sentados.

En las elecciones legislativas de 1998 fue elegido diputado nacional por el desaparecido Partido Conservador Ecuatoriano-Unión Nacional, y del 2001 al 2003 fue nombrado embajador en Londres.

En el 2005 presentó un libro autobiográfico sobre su mandato, titulado «A mi manera... los años de Carondelet» y editado por la Universidad Andina Simón Bolívar.

En 2006 se presentó como candidato al Parlamento Andino por la Unión Demócrata Cristiana,¹³​ pero no resultó elegido.¹⁴​

Melómano, Durán-Ballén admiraba la música clásica y poseía una de las más grandes colecciones de su tipo existentes en la ciudad de Quito. Durante muchos años posteriores a su presidencia condujo un programa de música clásica en la desaparecida Radio Bolívar y en 2007 volvió a presentar un programa similar en la extinta Radio Clásica.

Fallecimiento

Funeral de Sixto Durán-Ballén

Capilla ardiente en el Salón de la Ciudad, del Palacio Municipal de Quito.

 

Sixto Durán-Ballén Cordovez falleció por causas naturales mientras tomaba una siesta vespertina en su domicilio, ubicado en la avenida La Coruña y Ernesto Noboa Caamaño, al norte de la ciudad de Quito, cerca de las 17:15 del 15 de noviembre del 2016, rodeado de su esposa Finita Villalobos y sus hijas Cristina, Isabel y Josefina.¹⁵​¹⁶​ El Estado ecuatoriano decretó tres días de luto nacional con los respectivos honores que manda el reglamento de ceremonia público en caso de fallecimiento de un expresidente de la República, que incluye el pabellón nacional izado a media asta en todos los edificios del país.¹⁷​

Según expreso deseo de Durán-Ballén, las honras fúnebres tuvieron lugar en el Salón de la Ciudad del Palacio Municipal. Su amigo el exdiputado Carlos Larreátegui explicó que Durán-Ballén le pidió "una y otra vez que si algún día fallecía, no le llevaran al Palacio de Gobierno. Que él, incluso inerte, no podría entrar a un órgano de Gobierno que perdió las perspectivas en esta lucha fratricida de los últimos años, que no defendió las libertades, que no fue un apoyo para la democracia y para el país".¹⁸​

La ceremonia religiosa fue en la Catedral Metropolitana y su cuerpo fue sepultado en las bóvedas de la iglesia de Santa Teresita, en el barrio La Mariscal.¹⁹​

Condecoraciones y méritos

·         Gran Collar de la Orden Nacional de San Lorenzo, designada al Gran Maestre de la Orden de mayor rango en el Ecuador, presidida por el Presidente de la República de turno.

·         Condecoración Marieta de Veintimilla, otorgada post-mortem por el Municipio de Quito el 16 de noviembre de 2016.²⁰​

Predecesor: Jaime del Castillo	Alcalde de Quito 1 de agosto de 1970 - 16 de febrero de 1978	Sucesor: Alberto Donoso Darquea
Predecesor: Rodrigo Borja Cevallos	Presidente de la República del Ecuador 10 de agosto de 1992 - 10 de agosto de 1996	Sucesor: Abdalá Bucaram

Maria Elisa Balen

Maria Elisa Balen is interested in the sociology of money, critical accounting, perspectives of governance and the sociology of knowledge. In the past she has worked in various social programs with an emphasis in education including a transition program for youths to go back into school, a rural libraries network, and a program to promote the engagement of students with public policy. In her PhD she researched the implications of a conditional cash transfer program in Colombia, analyzing techniques and experiences surrounding information production, money/finance, women’s empowerment and changing modes of politics. She has been active in discussions around the role of conditional cash transfer programs in changing social protection systems in various scenarios including the Second ISA Forum of Sociology in Buenos Aires (2012) and the Colombian XI National Sociology Congress in Medellín (2014), having recently co-authored an article on the subject entitled “Policy Transfer: an invitation to revisit the work of Latour, Star and Marres” (2015). She holds a bachelor degree in History from the Universidad Nacional de Colombia, and an MSc and PhD in Sociology from the University of Bristol. In her present capacity as an associate researcher of the Grupo de Protección Social at the Universidad Nacional de Colombia, she is carrying out a comparative study of mobile banking regulation in Bolivia and Colombia.

 Maria Elisa Balen es una historiadora (Universidad Nacional de Colombia) y doctora en Sociología (Universidad de Bristol, Reino Unido), interesada en la perspectiva temporal de la acción en el presente. Su trabajo reciente sobre las transformaciones -en términos de las perspectivas de gobierno y el despliegue de infraestructuras financieras- asociadas a los programas de transferencias monetarias de gobierno a personas en América Latina incluye Money from the Government in Latin America: Conditional cash transfers and rural lives (2019, co-editado con Martin Fotta) y “Policy translation: an invitation to revisit the work of Latour, Star and Marres” (2005, co-escrito con Cristian Leyton). Actualmente es profesora del Departamento de Sociología de la Universidad Nacional de Colombia y hace parte de redes como el Instituto de la Moneda, Tecnología e Inclusión Financiera (IMTFI) y de la Red de Alternativas Programáticas UN, para la cual está trabajando en el tema de financiarización y flujos de valor, específicamente en lo que respecta a monedas complementarias. Actualmente, investiga las dinámicas de endeudamiento y redes de cuidado en poblaciones afectadas por riesgo ambiental en Mocoa, Putumayo.

 http://www.humanas.unal.edu.co/2017/docentes/maria-elisa-balen/perfil

 

 

Ivica Balen

 

PROF.DR.SC. IVICA BALEN, PRIM.DR.MED.

Ugledan liječnik, ravnatelj bolnice, respektabilni nogometaš

Foto: M.R./SBplusDr. Ivica Balen

• 
• 
• 

Osim što je ugledni liječnik, nekadašnji ravnatelj slavonskobrodske bolnice, profesor studentima Medicinskih fakulteta, prof.dr.sc. Ivica Balen, prim.dr. med. slovi i kao, zaljubljenik u nogomet, zagovornik zdravog načina života, gljivar, ljubitelj slikarstva, kazališta, dobre knjige, glazbe… a svojim je dugogodišnjim angažmanom u svim segmentima života itekako ostavio dubok trag. Po mišljenju kolega, kada bi se ocjenjivalo, dobio bi čistu peticu!

DOGOVORILI smo razgovor u lijepo rujansko poslijepodne, na osunčanom brodskom korzu s pogledom na umirujuću Savu i zgrade gradske jezgre, svjedoke duge i zanimljive prošlosti ovoga grada.

Premda je prof.dr.sc. Ivica Balen, prim.dr.med. rođen prije 77 godina u Karlovcu, moglo bi se reći da je Brođanin, jer je tri četvrtine svog života proveo u Slavonskom Brodu gdje je radio i pridonosio boljitku grada kojega je zavolio. I sam kaže: „Karlovac je proljeće mog života, a ljeto, jesen i zima je Brod".

Naravno, proljeće je uvijek lijepo, kroz ugodno djetinjstvo s roditeljima, braćom, školskim prijateljima. U posebno ugodnom sjećanju ostala mu je izvrsna karlovačka Gimnazija, pogotovo nezaboravni razrednik zbog kojega se i danas, kaže, bivša školska ekipa redovito okuplja, a koji je donekle i presudio odabiru studija za odličnog i nadarenog učenika Ivicu Balena. „Naravno uz oca koji nije htio prihvatiti moj prvi izbor, agronomiju. Upisao sam Medicinski fakultet bez prijemnog ispita i prve tri godine studirao u Rijeci, a zadnje dvije u Zagrebu", započeli smo razgovor.

„Sad mi je tek jasno zašto je moj otac od jutra virio na prozor, iako je znao da dolazim tek poslijepodne. Najviše radosti donose mi djeca, tako i ja njih danas iščekujem."

Na fakultetu se zaljubio u kolegicu Miru (svoju prvu suprugu) iz Broda što je i bio razlog preseljenja u ovaj grad. "Čim smo diplomirali, krajem '67. godine došli smo u Brod, gdje sam odradio staž, dvije godine opće prakse u Sikirevcima do '71. kada sam došao na Interni odjel brodske bolnice gdje sam ostao do specijalizacije na zagrebačkom Rebru. Nakon toga sam bio na postdiplomskom studiju iz gastroenterologije i do 1990. godine proveo na internom odjelu, zadnje godine kao šef, a iz te pozicije sam postao ravnatelj bolnice", ukratko navodi dr. Balen svoj životni uspon kao da je to nešto tako jednostavno i uobičajeno. Kroz tri mandata, kao ratni ravnatelj i sve do 2002. godine, bio je na čelu brodske bolnice, a nakon toga još četiri godine zamjenik ravnatelja i član Uprave. Nakon svega, završio je ondje gdje je i krenuo, na Internom odjelu gdje je ostao do odlaska u mirovinu.

Od seoskog liječnika do ravnatelja brodske bolnice

O svakoj radnoj poziciji u kojoj se nalazio, govori s puno ljubavi i uvažavanja. „Volio sam posao i seoskog liječnika. U tome ima određene romantike, a ima odgovornosti i težine jer se nemate s kim savjetovati. Tim više što poljoprivrednici u to vrijeme (do sedamdesetih godina) nisu imali zdravstveno osiguranje, a besplatno su liječene samo maligne bolesti i tuberkuloza. Pa ako su zbog nečega trebali u bolnicu morali su plaćati, što je značilo da moraju prodati kravu ili na neki drugi način doći do novca. Plaćali su i preglede u ambulanti i bilo im je u interesu da ja pokušam napraviti što više mogu kako bi izbjegli bolničko liječenje", prisjeća se dr. Balen. Nezaboravna su sjećanja iz tog vremena, druženja sa seoskim učiteljima (Ljubica i Drago Lukenda) i tada dosta starijim mudrim svećenikom Josipom Markovićem, s kojima je uvečer „ljudikao", a s učiteljima se i danas druži, nekoliko puta godišnje.

Nakon Sikirevaca došao je na Interni odjel gdje je, kaže, također imao sreću, a odrastanje na tom odjelu bilo je doista dragocjeno. „Tada je nas je bilo svega nekoliko, doktor Bogdan Stefanović, bračni par Damir i Mela Bradić, doktorica Dragica Bistrović i doktor Josip Čeović, vrlo ugodno društvo, svi entuzijastični prema poslu, vrlo kolegijalni, tolerantni, široko obrazovani ljudi s velikim interesima, tako da se s njima i u pauzi i za vrijeme posla imalo o čemu razgovarati i uvijek se od njih moglo nešto naučiti". S posebnom zahvalnošću govori o tadašnjem šefu Interne, dr. Damiru Bradiću koji je ,veli, bio najbolji mogući šef. „Toliko razumijevanja i osjećaja za ljude, za sestre, doktore, čistačice… to je danas nezamislivo. On mi je bio uzor u svakom pogledu posebno po humanističkom pristupu bolesniku i kolegama".

A očigledno je uvaženi dr. Bradić značajno utjecao na tada mladog dr. Balena jer danas njegove bivše kolege s jednako puno komplimenata i lijepih sjećanja govore o dr. Ivici Balenu kao liječniku, vrsnom šefu i ravnatelju koji je uvijek našao vremena za svakog zaposlenika na odjelu i u bolnici.

Svako sjećanje na ratne dane u bolnici izaziva zebnju, no tadašnji ravnatelj objašnjava kako je to objektivno bio najteži, a subjektivno najlakši period. „Ljudi su bili toliko entuzijastični i toliko se u poslu davali da nisam kroz pet godina doživio da netko nešto nije htio uraditi. Bilo je naprosto nevjerojatno koliko je bilo lako u to vrijeme upravljati ljudima."

„Upoznala sam ga kao stažista. Svaki početak je težak pa imati nekoga za savjet u toj fazi rada i učenja ostaje uvijek za pamćenje. On je bio učitelj. Pomogao bi savjetom, pregledao bi pacijenta i pisao nalaze koji su pomagali. No, ono što mi je nadasve vrijedno je njegova uloga ravnatelja. Bio je komunikativan, poštovao kolege. Specijalizant iz jedne zdravstvene ustanove se sjeća kako bi dolazio na jutarnji sastanak liječnika s pitanjem: „Ima li nešto čime mogu pomoći?". Slušao bi i podržavao bez obzira na struku. Ratni uvjeti su bili nešto posebno. Osjećaj da je Uprava uz nas, uvijek spreman riješiti problem koji se pojavio, pomagalo je. Osjećali smo se kao dio tima. On je čovjek sa potpuno nadprosječnim sposobnostima komuniciranja. Nadasve pošten i spreman pomoći bolesniku i kolegama. Kada bi se ocjenjivalo, dobio bi čistu peticu!", kazala je bivša kolegica.

"Trudio se jesam i čini mi se da su me ljudi tako doživljavali", prokomentirao je dr. Balen koji je 1990. godine imenovan prvim čovjekom brodske bolnice jer je većina kolega tražila da se kandidira. „Doduše, mislio sam da dr. Jerković ima više šanse jer je Brođanin i vrstan kirurg. Bili smo dobri i vezani strukom jer ono što sam ja kao gastroenterolog dijagnosticirao za operaciju uglavnom je on operirao i izvanredno rješavao. Mislim da je on bio vjerojatno najbolji brodski kirurg kroz sva vremena" pohvalno se izrazio o također karizmatičnom brodskom liječniku.

Ratni ravnatelj bolnice - objektivno je to bio najteži, a subjektivno najlakši period

Svako sjećanje na ratne dane u bolnici izaziva zebnju, no tadašnji ravnatelj objašnjava kako je to objektivno bio najteži, a subjektivno najlakši period. „Ljudi su bili toliko entuzijastični i toliko se u poslu davali da nisam kroz pet godina doživio da netko nešto nije htio uraditi, bilo da sam ga slao pod granatama u Vukovar ili u Gradišku ili s mobilnim ekipama na teren… Dapače, još su se neki bunili što ih ne šaljem. Bilo je naprosto nevjerojatno koliko je bilo lako u to vrijeme upravljati ljudima. Cijeli Krizni štab Bolnice zaslužuje pohvale za dobro funkcioniranje sustava u tim teškim vremenima.", kaže bivši ravnatelj, svjestan kako je puno teže kada se okolnosti smire i kada krenu neki drugi interesi.

Iz ratnog razdoblja negativna su mu samo sjećanja na silnu količinu krvi i tragedija koje su se događale, od spaljenih ljudi, izmrcvarenih od granata, nastradalih prijatelja i drugih koji su ostajali bez ruku, nogu…

A kako su humanistička zvanja, pa i medicina, značajna jer pomažu nekome kome njegovo trenutno stanje izgleda bezizlazno, ispričao je kroz događaj iz mladosti koji nikada nije zaboravio.

„Kad sam bio u vojsci na bugarskoj granici kao vojni doktor u jednoj četi, jugoslavenski vojnici su nastrijelili mladog Bugara koji je bježao preko granice… i nije se zaustavio na upozorenje. Pogođen je u leđa, a metak je izašao kroz trbuh. Dva sata sam se kampanjolom vozio do tog mjesta… Tada sam prvi puta vidio kako dramatično djeluje ranjavanje i na onoga koji je ranjen kao i na okolinu, ali i na onoga koji je pucao. Silnim naporom uspio sam ranjenoga održati na životu do Strumice gdje ga je preuzeo sanitet, a on me cijelo vrijeme držao za ruku i nije me puštao, gledao je u mene s takvom zahvalnošću da ja to čitav život pamtim. Tad sam prvi put osjetio da medicina ima smisla i koliko je ta psihološka komponenta nevjerojatno važna. To je najveća satisfakcija koju čovjek može doživjeti. Na koncu konca altruizam je najveći egoizam, jer pomažemo čovjeku iz dubine duše, ali istovremeno to predstavlja našu satisfakciju."

A tada, kao mladi liječnik, nije mogao ni zamisliti da će postati ravnatelj bolnice pogotovo u ratnom periodu, bolnice koja je liječila najviše ranjenih u cijeloj Hrvatskoj.

Na koronavirus gleda kao na svojevrsnu lutriju

Sličnu situaciju totalnog angažmana danas doživljavaju liječnici u svim bolnicama boreći se s koronavirusom pa pitam dr. Balena, boji li se opake zaraze.

„Od ganjanja krpene lopte po karlovačkoj kaldrmi s krvavim palcima do današnjeg dana, još uvijek gledam puno utakmica. Bio sam aktivni igrač u NK Karlovcu kao gimnazijalac, junior, kada je Karlovac bio drugoligaš, a kada sam počeo studirati medicinu dvije godine nisam igrao."

„Ne bojim se. Gledam na to kao na svojevrsnu lutriju. Čudno je da se virus za tako kratko vrijeme proširio po cijelom svijetu. Vrlo je različita prijemčljivost ljudi i osnovni imunitet. Ali ne spadam među one koji vjeruju u kojekakve teorije urote, čak mislim da je odnos stožera prema tom virusu vrhunski. Struka je nešto što moramo slušati ali ne može struka donijeti neke odluke koje mora donijet politika. Po struci bismo bili u „lockdown-u" cijelo ljeto, ne bismo imali turističku sezonu, a baš nisam siguran da bi to bilo ispravno. Odluke o tome što će se od struke usvojiti a što ne, mora donijet politika. Upravo zato su smiješne kritike stožera da su mu odluke politizirane. No trebat će očigledno još dosta vremena da bi svi znanstveni podaci bili statistički obrađeni kako bi se mogli donijeti definitivni zaključci".

Dugogodišnji zagovornik i promicatelj zdrave prehrane i fizičke aktivnosti

A kako inače izbjeći sve bolesti pa možda i koronu, točnije, kako ojačati imunitet dio je priče koju već godinama dr. Balen istražuje i promovira.

„Od početka bavljenja gastroenterologijom bio sam svjestan koliko je problema s probavom vezano uz krive načine prehrane i izbor namirnica. Ljudi o tome vrlo često ne razmišljaju pogotovo dok su mlađi i zato sam pokušavao reći kako je prvo i najvažnije dok jedu - nahraniti svoje bakterije u crijevima koje su nositelji imuniteta. One neutraliziraju niz negativnih tvari, otrova. Zato treba jesti celulozu koja hrani bakterije. Primijetio sam kako ljude ta priča zanima, a istovremeno su robovi navika koje ne mogu promijeniti. Važnije im je da je hrana ukusna i fina nego da je zdrava", naglašava ugledni liječnik koji godinama primjenjuje svoje znanje i standarde o zdravoj prehrani premda ističe kako su povremene pogreške dozvoljene. Naime, može se primjerice pojesti torta u svatovima, veće količine kruha, mesa… ali ne svaki dan, što je mnogima teško dokazati.

Teži dio priče leži u činjenici kako su siromašniji ljudi deblji jer jedu puno kruha i nezdravih namirnica, dok si bogatiji mogu priuštiti ekološki uzgojeno povrće, voće, meso. Raslojavanje u Hrvatskoj je svakodnevno sve prisutnije, a barem trećina ljudi je na granici siromaštva spajajući jedva kraj s krajem pa ne mogu primjenjivati ni savjete o zdravoj prehrani. No, kako god se hranili, osnovno je pravilo da ni u čemu ne treba pretjerivati, a već Biblija je tvrdila kako je „umjerenost u jelu i piću majka svih mudrosti".

Na dr. Balena posebice je utjecao rad dr. Andrije Štampara, koji je svjetski priznati pionir javnog zdravstva. Njegov rukopis se prepoznaje i danas na našim epidemiolozima i svima s područja bivše države koji imaju razvijeno javno zdravstvo. „Bio je izniman čovjek. Bio je mason i čini se imao veze s Rockefeller, velikim meštrom svih masona, koji je vjerovao samo Štamparu. Zato je valjda Jugoslavija dobila novce za razvoj zdravstva, Školu zdravlja u Zagrebu i sve higijenske zavode u banovinama", prokomentirao je dr. Balen možda manje poznatu činjenicu o velikanu narodnog zdravlja, zbog kojega su i Brodu kontinuirano održavani znanstveni skupovi sa Štamparevim imenom, s ciljem promocije ljudskog zdravlja i zdravih stilova života.

Liječnik mora djelovati zdravstveno-odgojno u nadi kako će naučiti ljude da se sami brinu o svom zdravlju. A o tome svakako brine dr. Ivica Balen čija je prehrana kao i fizička aktivnost zaslužna za njegovu vitalnost. Sa 77 godina još uvijek dosta fizički radi, vrtlari, kosi travu, zalijeva cvijeće, održava okućnicu… ali je igrao i nogomet do svoje 71.godine.

Dobar nogometaš i golgeter

A nogomet je, njegova posebna ljubav, zavolio ga je od kada zna za sebe.

„Od ganjanja krpene lopte po karlovačkoj kaldrmi s krvavim palcima do današnjeg dana, još uvijek gledam puno utakmica. Bio sam aktivni igrač u NK Karlovcu kao gimnazijalac, junior, kada je Karlovac bio drugoligaš, a kada sam počeo studirati medicinu dvije godine nisam igrao. Na nagovor moje srednjoškolske ekipe, nakon druge godine studija ponovo sam se aktivirao, a za tri godine taj NK Tehničar je preskočio tri ranga i uspeo se od najnižeg ranga do zagrebačke zone koja je bila treća liga u Jugoslaviji". Igrao je na poziciji koju bi danas, kaže, zvali veznim polušpicom. „ Bio sam brz, a imao sam i solidnu tehniku tako da su me treneri uglavnom stavljali na pozicije iza jednog ili dva isturena napadača. Znao sam zabiti puno efektnih golova i mislim da sam u ekipi Tehničara među najboljim strijelcima" s posebnom strašću prisjetio se dugogodišnji liječnik i nogometaš, potvrđujući kako je najvažnije u kolektivnom sportu osjećaj pripadnosti grupi.

Susret s novinarom londonskog Timesa, koji ga je intervjuirao sad već daleke ratne 1992. godine dodatno mu je otvorio oči.

„Što je grupa više psihološki povezana to je uspješnija, borbenija, više sluša trenera, radi zajednički na terenu…čak nije važno ni tko je zabio gol nego da svi zajedno budemo uspješni" naglašava dr. Balen, povlačeći tako paralelu i s liječničkom ekipom. „Bavljenje sportom na bilo kojem nivou na duži period, kao generalna je proba za život. U životu se teško ispravljaju neke greške koje napravimo, a u sportu sve greške koje napravimo, ako imamo dobrog trenera i dobar uvid u svoje i sposobnosti svoje ekipe, puno toga možemo naučiti na porazu. Ona ekipa koja zna učiti na porazu uvijek će napredovati", uvjeren je.

Bio je to, kaže dr. Balen, period njegova aktivnog igranja u kome je bio vrlo dobar igrač. Kasnije se aktivirao u Borcu iz Podvinja kao igrač i poslije kao trener pa u Sikirevcima gdje je pokrenuo klub koji je osam godina bio ugašen, a koji i danas funkcionira. Cijeli život igra mali nogomet.

Bio je i prvi predsjednik Nogometnog saveza Brodsko-posavske županije, od 1993. do 2007.godine u četiri mandata te predsjednik NK Marsonia, pet godina u njezinom najuspješnijem periodu. „U vrijeme kad sam ja bio predsjednik, Marsonia je bila peta u Hrvatskoj. Hajduk nam tri godine nije zabio gol, a igrao je četvrtfinale Lige prvaka, pobijedili smo ga svaki put u Brodu, izbacili smo ga iz kupa", govori nogometni zaljubljenik s posebnim žarom u oku. Dodaje kako je imao „nevjerojatan tim". „Imao sam ljude koji su „ginuli" za Marsoniju. Mika Mimica, Tomica Babić, Zdenko Veir, Ante Jukić, dogradonačelnici  Katalinić i Markotić, uz političku podršku političara i kolega Vukelića i Metera. Posebno lijepo je bilo surađivati sa sportskim direktorom Šimom Zirdumom i trenerima kao što su bili Drago Krizmanić, Ilija Lončarević, Miro Buljan, Hrvoje Gajger, Zvonko Grško i dr."

Dr. Balen je i poznati gljivar

Uz braću, Slavka i Marijana, još u djetinjstvu, od majke je naučio puno o gljivama.

„To je bilo desetak osnovnih vrsta, a onda sam se intenzivno počeo baviti time 70-ih godina, pogotovo kad sam doselio u Sibinj. Nakon jače kiše ljudi su znali vrganje voziti seljačkim kolima, ali je bila puna šuma i drugih gljiva koje nitko nije dirao, pa sam počeo istraživati". Išao je po izložbama u Kranj, Zagreb… gdje je upijao znanje kao i iz brojnih knjiga koje je nabavljao na engleskom i hrvatskom jeziku. I danas, kaže, ako nađe nepoznatu gljivu može je identificirati uz pomoć knjiga. Potvrdno mi odgovara na pitanje jesu li gljive zdrave. „Imaju puno celuloze, no premda ih nazivaju mesom naših šuma imaju relativno malo aminokiselina, ipak, kvalitetna je to hrana i gurmanski užitak, mada ni s njom ne treba pretjerivati" upozorava stručnjak.

Društveno i kulturno angažiran i danas

Dr. Ivica Balen bio je osnivač i prvi predsjednik Lion kluba u Slavonskom Brodu, kao malog dijela snažne svjetske organizacije koja djeluje u cijelome svijetu više od sto godina. Bio je čak pet godina na čelu brodskog kluba, zadovoljan onim što su radili a rade i danas, pomažući vlastitim novcem. "Dosta toga smo napravili, stipendirali dosta djece, podijelili humanitarne pomoći gdje god je trebalo. A od 2006. do prošle godine bio je pročelnik Stola Bratstva hrvatskog zmaja za Brodsko-posavsku županiju. Riječ je o starom viteškom redu koji, prije svega, propitkuje i veliča hrvatsku povijest i kulturu.

Napisao je desetak knjiga te veliki broj znanstvenih radova iz područja medicine.

"Volio bih da su se i moja djeca sa studija vratila u Brod. Ja ću u Slavoniji ostaviti svoje kosti, jer sam jako zahvalan ovom Gradu i ovom kraju za puno toga lijepoga što sam ovdje proživio."

Za dugogodišnji samoprijegoran rad, dva puta je odlikovan od predsjednika države Franje Tuđmana te nagradom za životno djelo Županije Brodsko-posavske za izniman doprinos u organizaciji i provođenju zdravstvene zaštite, posebno organizaciji rada Opće bolnice „Dr. Josip Benčević" u vrijeme Domovinskog rata, dugogodišnji znanstveni rad u području interne medicine, izdavanje stručnih i znanstvenih radova i knjiga, od kojih je većina vezana uz povijest medicine, doprinose u razvoju sporta na području županije. No, te činjenice je samo kratko prokomentirao: „Nagrade su simbolika, ali i satisfakcija, no puno je važnije da čovjek ima čistu savjest i da mirno spava.".

Ponosan na djecu, unuke

Što je čovjek stariji više se okreće prema natrag, pa tek s nekim poznim godinama shvati neka ponašanja svojih predaka. Tako i moj sugovornik. „Sad mi je tek jasno zašto je moj otac od jutra virio na prozor, iako je znao da dolazim tek poslijepodne. Najviše radosti donose mi djeca, tako i ja njih danas iščekujem", govori s ponosom o ukupno šestero djece i jedanaestero unučadi, koliko ima skupa s drugom suprugom Maricom. „Vrlo lijepo živim sa suprugom Maricom, često nam dolaze djeca mada nikada dovoljno. Prava je to svečanost kada dođu s familijom, kada slavimo blagdane, godišnjice… Imamo i puno prijatelja, ali i rodbine, pa sve i to čini grad ugodnim za življenje." kaže dr. Balen o mirnoj i ugodnoj jeseni života. Lijepo je i to što ima brata Marijana koji je bio liječnik u Podvinju, a sa suprugom Mirjanom živi u Podcrkavlju. Od velike pomoći sada u starijim danima su im i Maričini sestra i brat, koji s obiteljima žive u Lužanima i Novoj Kapeli.

A svoja sjećanja, svjedočanstvo vremena u kojem je živio, isprepletena ljudima, događajima… objedinjuje u knjizi od petstotinjak stranica, no ne namjerava je objelodaniti, jer je namijenjena najviše obitelji i prijateljima.

Za Grad kojeg voli želi još puno toga

Voli grad u kojem živi, zadovoljan je njegovim funkcioniranjem i primjećuje ljepši izgled. No, prošle zime, susret s novinarom londonskog Timesa, koji ga je intervjuirao sad već daleke ratne 1992. godine dodatno mu je otvorio oči. „Našli smo se na korzu nakon 28 godina i on je primijetio nevjerojatnu promjenu grada koji je nekada bio opšiven na sve strane daskama, s ranjenim pročeljima, otužan… što mi koji tu stalno živimo zaboravljamo. Uočio je uređenu Bolnicu, sportsku dvoranu, bazene, uređene ulice…", kazao je dr. Balen koji bi želio da se još puno toga u gradu oživotvori. „Volio bih da u Gradu bude osnovano profesionalno kazalište, da se konačno pokrene gospodarski razvoj, da nam ljudi ne odlaze iz Grada, da se razvije Sveučilište koje pokrećemo i da se zadrže mladi ljudi kao i da oni koji diplomiraju ovdje nađu posla. Volio bih da su se i moja djeca sa studija vratila u Brod. Ja ću u Slavoniji ostaviti svoje kosti, jer sam jako zahvalan ovom Gradu i ovom kraju za puno toga lijepoga što sam ovdje proživio" kazao je dr. Balen koji se istome Gradu odužio sa svime što smo kroz razgovor spomenuli i još više.

Najveći uspjeh – radio sam što sam volio

Ipak, ne želi se hvaliti postignućima, a ističe kako je njegova najveća sreća da je silno volio sve što je radio. „Volio sam medicinu, volio sam biti ravnatelj, volio sam nogomet, a volio sam i predavati studentima. To je moj najveći uspjeh - jer sam radio nešto što sam volio. A to jako puno ovisi o ljudima oko vas, kada ne idete s grčem u želucu na posao. Imao sam sreću što sam uvijek radio s takvim ljudima. Beskrajno sam im svima zahvalan kako na uspjesima tako i lijepom druženju. Tu posebno mislim na svoje dugogodišnje prijatelje i suradnike u Bolnici magistre Ivu Grgića-Grgu, Zlatka Mihića, Dragicu Bistrović, Maricu Jandrić, Josipa Čeovića, Davora Đanića, Josipa Jelića, Vladu Jerkovića Čoleta, Krešu Raguža, Aleksandra Jelena, Blaženku Gogić, ali i brojne druge kolege i djelatnike Bolnice.",  rekao je pri kraju ugodnog razgovora uz kavicu.

Na moje pitanje ima li kakav savjet za generacije koje dolaze, kazao je kako općenite savjete i tako nitko ne sluša. Smatra kako je mali postotak ljudi koji nešto mogu naučiti iz tuđeg iskustva. Uglavnom učimo na vlastitom iskustvu i greškama te da nikada ne treba smatrati previše tragičnim neki neuspjeh jer on može biti pouka za budućnost i može biti novi iskorak.

A dr. Balen je u svom životu iskoračio puno dalje od većine, ostavljajući trag koji vrijedi upamtiti.

Balen Filippine - Proposte per lo stemma di nuova adozione

Proposte per l'adozione di uno stemma araldico da parte del clan familiare Balen e Valen delle Filippine.

proposta 1:Di verde, due spade d'argento impugnate d'oro acc. di tre gigli d'argento uno in capo e due ai fianchi.  

proposta 2: di verde, due spade in Croce di S.A. d'argento impugnate d'oro, acc. di quattro gigli d'argento posti 1,2,1.

Balen - Turchia - Proposte per lo stemma di nuova adozione

 

Proposte per l'adozione di uno stemma araldico da parte del clan familiare Balen e Valen delle Filippine.

proposta 1: D'argento l'aquila d'oro mirante un sole dello stesso posto in canton destro del capo

proposta 2: D'azzurro, l'aquila d'oro mirante un sole dello stesso posto in canton destro del capo

New coats of arms

In the Balen's Armory some coats of arms are missing.
Croatia has a heraldic tradition, but I have not yet found an original crest of the Balen of Croatia.
Waiting to find the original coat of arms, I propose a newly adopted coat of arms. Also for the Balen of Ukraina, Turchia and Filipine I propose a newly adopted coat of arms.
Do you want to help me?

 Can you help me: 

1) by doing a search in your country and finding the emblem of the Balen of your city.

2)  by sending me your proposal to draw a coat of arms of the Balen of your land.

Balen Turchia 1